Игра је посебан и основни облик учења деце предшколског узраста. За спонтану игру, деци су потребна знања, доживљаји, добри узори, адекватан и подстицајан простор, време, материјали и партнери за игру. Данашњи убрзан начин живота не оставља родитељима времена да својој деци обезбеде све услове за игру и правилан развој, што само поткрепљује тврдњу о великом значају осмишљеног васпитања деце у предшколском периоду. Велики број педагога и дечијих психолога слаже се у ставу да је за формирање личности и карактера веома битан период од треће до седме године, јер је то време када дете највише учи, усваја и упија знања око себе. Дете у предшколском узрасту учи и стиче сазнања искључиво својим искуством. Многи родитељи греше у покушајима да спутају или зауставе дечију игру, како би их нешто научили или у жељи да деци наметну правила нпр. цртања или сликања. Дете је само по себи креативно, јединствено и активно биће, а управо та његова активна природа испољава се кроз његову иницијативу, истраживање и пре свега кроз дечију игру. Поред веома значајне социјализације, односно процеса формирања друштвене личности, деца кроз дружење са нама стичу бројна искуства, упознају разна осећања, од првих симпатија и другарстава, па до прве љубоморе или несимпатије. Сва та осећања, догађаји, имају немерљив значај за дечији развој, сазревање и социјализацију. За дете је најбоље да учи у групи, да расте, развија се, спознаје са својим вршњацима, да се као друштвено биће осети чланом групе, односно да се социјализује, научи о другарству и свим оним осећањима која не може да упозна код куће.